Укратко, прогон, или боље рећи хајка, огледали су се у отказу на послу, одузимању стана, осудама за сваку моју јавно изговорену реч, уз високе новчане казне. Тражење заштите на суду завршавало се судском одлуком: "тужиља нема углед и за исто не може бити обештећена" и "тужиља не може уживати судску заштиту".Паралелно с тим следиле су етикеције „симбола ратнохушкачког новинара“ , претње Хагом, претње лустрацијом, претње тужбом за хушкање на ратни злочин и геноцид, претње...

На сајт сам ставила неке своје ауторске емисије (ЕМИСИЈЕ - ауторске) које сам радила на локалним ТВ станицама у периоду када сам добила отказ на РТС-у у Новом Саду, до јула 2009. године, када сам судском одлуком враћена на посао, сада у РТВ (у међувремену је настала реорганизација РТС-а за подручје Војводине). Сматрам да ове емисије, због тема коју обрађују и учесника који о томе говоре, морају бити доступне јавности!

Поред емисија у којима сам аутор и водитељ, ставила сам и неке у којима сам гост (ЕМИСИЈЕ -гостовања). У овим емисијама види се мој став о друштвено-политичким процесима и моји одговори на њихове директне оптужбе. Желим да етикету "симбола ратнохушкачког новинара" коју су ми залепили прогонитељи и препакивачи историјске истине, демантујем, али првенствено изнесем и неке податке који се, сматрам, никако не би смели прикривати.

Из истог разлога су ту и поједини интервјуи које сам радила и које су радили са мном у штампаним медијима (ИНТЕРВЈУИ - Пише Милијана Балетић).

Немам илузије да ће мој сајт сам моћи да се избори, али ће допринети борби против једне глобалне, планске антисрпске пропаганде, у чему сам ја само колатерална штета, а у шта је укључено и Тужилаштво за ратни злочин Србије које води истрагу, објављује књиге („Речи и недела“) и прети ми подизањем оптужнице! У сваком случају, моја одлука да не одустајем од борбе против оркестриране пропаганде која прекрива истину, непромењена је. Како би они који то желе могли да се увере у ово што сам навела, довољно је на било ком претраживачу (нпр. Google) укуцати моје име и наћи текстове који говоре о прогону чак и након судске одлуке којом сам поново враћена на посао, али ми и даље не дозвољавају да радим!

На месту (КОЛУМНЕ – архива) налазе се моје колумне које сам, у годинама док сам водила радни спор, писала за неке штампане медије (такође до забране). Колумне сам ставила као хронологију догађаја, мојих коментара и изнесених ставова кроз цитате личности које одлучују о нашим животима. Читањем колумни из тог периода, данашње одлуке домаћих и светских политичара делују као логичан след догађаја.

На месту (КОЛУМНЕ – актуелно) налазиће се колумне које ћу писати на овоме сајту.

Поред наведеног, на сајту можете наћи и друге податке.